O KENDO-u​​

Kendo je japanska borilačka veština nastala iz kenjutsua, drevne japanske veštine mačevanja. Još od dvanaestog veka u Japanu se mačevanje treniralo i usavršavalo u nekoliko desetina škola, budući da je srednjevekovni Japan bio poprište viševekovnih ratova. Svaka od ovih škola je imala svoje specifičnosti, mada je za sve njih zajednički jak uticaj zen budizma. Ideal za kojim se išlo je bio potpuno stapanje čoveka i mača u jedno i instinktivno reagovanje, koje dovodi do toga da telo i um deluju kao jedno.

​

Moderni kendo se razvio početkom osamnaestog veka, kada je u Japanu nastao period relativnog mira, i kada samurajska klasa počinje da gubi na važnosti. Tada majstor Nakaniši uvodi u upotrebu mač za vežbanje napravljen od bambusa, ili šinai, kojki je bio daleko lakši i bezbedniji za upotrebu od drvenog mača, ili bokena, koji tokom treninga nije bio mnogo manje opasan od katane. Osim toga, Nakaniši u upotrebu uvodi i zaštitnu opremu za telo, ruke i glavu, i time omogućava da se trening vodi punom snagom bez bojazni od težih povreda. Tada kendo počinje da poprima oblik u kojem ga i danas pozajemo.

Oprema za kendo se sastoji iz štitnika za telo, zaštitnih rukavica i karakterističnog šlema sa rešetkom i štitnicima za vrat i ramena. Ispod ovoga se nosi jakna, koja je obično bojena indigom, i hakama- japanske široke pantalone. Ljudi koji treniraju kendo, ili kendoke, sa posebnom pažnjom se brinu o svojoj opremi, i smatra se jako nepristojnim dirati nečiju opremu bez odobrenja vlasnika. Ovo se posebno odnosi na šinai, prema kojem se kendoke odnose sa posebnom pažnjom i poštovanjem. Puna oprema za kendo je relativno teška, tako da treninzi pod punom opremom umeju da budu prilično naporni.

Pravila kendoa su relativno jednostavna. Potrebno je zadati protivniku udarac u jedan od određenih delova tela – glavu, telo ili ruke. Račuaju se samo oni udarci koji su zadati gornjom trećinom šinaija. Međutim, u kendou, za razliku od evropskog mačevanja, udarac treba ne samo da bude tehnički ispravno izveden, već je neophodno prilikom udarca ispustiti i krik ili kiai, i u isto vreme naglasiti pogodak udaranjem nogom u pod. Samo ukoliko su sva tri elementa ispoštovana dobija se poen ili ipon. Borba traje dok neki od takmičara ne skupi dva ipona, a najduže 5 minuta. Ukoliko u toku borbe oba takmičara imaju isti broj poena, borba se nastavlja još tri minuta.
Smatra se da se danas u svetu oko osam miliona ljudi bavi kendoom, od toga sedam miliona u Japanu

 

Tekst preuzet sa sajta: http://www.beogradkendo.com/o_kendu

PRIMENA KENDO-a​​

Često ćete čuti razne komentare kako je kendo neprimenjiv u uličnoj tuči i realnoj situaciji. Obično kažu da nećete uvek nositi taj svoj štap. To pokazuje nerazumevanje i nepoznavanje suštine kenda. Kendo je i te kako primenjiv iz sledećih razloga. Kendo vežbate u neprekidnom osećaju realne borbe, jer se udarci uvek izvode do kraja, bez zadržavanja, jer je mogućnost povrede u kendo oklopu minimalna. Razvija se osećaj da prepoznate opasnu situaciju i da je jednostavno izbegnete. Razvijaju se odlični refleksi i brzina donošenja prave odluke i reakcije. Ne zaboravite, najbolja pobeda je pobeda bez prolivene krvi, kaže Sun Tsu. Nije neophodno da imate neki rekvizit, štap ili mač u rukama, vaše ruke se takodje mogu koristiti kao mač. Mač je samo produženje ruku.

Kiai (uzvik) koji se stalno praktikuje u kendou je oružje sam po sebi. Kiaiem možete oterati psa koji napada, možete iznenaditi napadača ili više njih, i dobiti nekoliko dragocenih sekundi za udarac ili beg. Naučno je dokazano da snažan kiai izaziva refleksnu odbrambenu i zaštitnu akciju mozga koja na neko vreme isključuje takozvane T talase koji kontrolišu mišiće i time se usporava reakcija napadača. Jak i fokusiran kiai (ne obična dreka) izaziva isti efekat kao udarac sa obe ruke po ušima koji trenutno parališe protivnika na neko vreme. Upravo jedna od stavki u obuci specijalnih borbenih jedinica danas, je postizanje otpornosti na takve stimuluse iz spoljne okoline koji bi omeli efikasnu i pravovremenu reakciju, jer sekunda ili delić sekunde može značiti život i smrt. U nindžucuu se čak razlikuje nekoliko vrsta kiaia, od parališućeg, ofanzivnog, do defanzivnog i ometajućeg kiaia. Tigar, jaguar i lav pri skoku na plen ispuštaju urlik koji upravo parališe žrtvu na gore opisan način.
Kendo minimizuje nepotrebne pokrete i efikasno iskorišćava snagu i brzinu.

Napadač se oslanja na svoju nadmoć u snazi i brzini i smatra to dovoljno za pobedu. Kendo borac se vežba da u jednom deliću sekunde oslobodi maksimalnu snagu, brzinu i fokus u jednu malu tačku velikom preciznošću i pravim tajmingom. Poznavanjem tih tačaka na telu postiže se mnogo veći efekat i prednost u odnosu na napadača, bez obzira koliko je jači i veći od Vas. Uz vas je uvek i faktor iznenadjenja.

Ne zaboravite, pravi samuraji su govorili da katana (mač) čuva život, jer je odvraćala napadača od agresije, i pravi majstori su govorili da vežbaju mačevanje da nikad ne bi upotrebili mač. Upravo u ovoj dubokoj misli leži filozofija kendoa i duha samuraja. Ali su samuraji takodje govorili, ako već izvadite mač, nemojte ga vaditi zabadava.

Tekst preuzet sa sajta: www.nskendo.org.rs

ZASTO KENDO ?​​

Kendo može vežbati svako i naći svoj put. Nisu Vam potrebne nikakve fizičke predispozicije da biste počeli. Nema ograničenja ni po polu ni po starosti. Kad dete nauci šta je levo a šta desno, može da vežba kendo. Kendo je jedna od retkih veština gde i dete može pobediti daleko snažnijeg i većeg protivnika. DECA KENDO DOŽIVLJAVAJU KAO IGRU ! Na Kendo treningu oni se igraju.... Zanimljivo je posmatrati kako dete radi Kendo sa nekim od starijih, odraslih vežbača,viče i izvodi udarce. Na taj način dete gradi mentalnu i fizičku čvrstinu koja će ga pratiti kroz čitav život.

​

U starom srednjevekovnom Japanu, najopasniji i najodvažniji ratnici u bitkama bili su mladi samuraji - gotovo deca. Bitno je naglasiti da je u Kendo-u preterana upotreba sile ZABRANJENA ! Ne postoji vežbač Kendo-a koji će povrediti dete.

​

Gornja granica godina takodje ne postoji. Dok ste mladi i jaki, oslanjate se na svoju snagu ali u tridesetim godinama, mišići postaju kraći,krući, dostigli ste svoj plafon brzine, motorike i snage. Ako ne radite na razvoju duha i uma, napredovati dalje nećete. Ako ste istovremeno razvijali i svoj duh, za Vas limita nema.

​

Vežbanjem kroz kendo borbu razvija se percepcija osećaja ektenzije kija, odnosno energetskog polja koje prethodi pokretu mišića protivnika. Možete unapred da znate šta će i kad da uradi, čitate mu misli. To je nivo majstorstva koji težimo postići u kendou. Zato i čovek od 90 godina može da vežba kendo.

​

Odrasli Kendo vežbaju da bi doveli svoje telo u bolju formu ali je najbitniji deo mentalni aspekt vežbanja.Svaka mačevalačka borba tera na brzo razmišljanje i čini Vaš um oštrijim. Kendo Vas oslobadja stresa svakodnevnog života. Borba dva majstora često liči na partiju šaha. Taj osećaj Vam može pomoći i u svakodnevnom životu, da izbegnete razne neugodnesituacije i dogadjaje.

Tekst preuzet sa sajta: www.nskendo.org.rs